Одлуком Владе Србије, на иницијативу Министарства пољопривреде, од ове године укинута је царина на увоз товнe прасади тежине до 50 килограма. Ова мера уводи се на период од једне године, са циљем да помогнe унапређењу сточног фонда у Србији.  

Према проценама Привредне коморе Србије и анализама ресорног министарства у претходне две године, фармама у Србији тренутно недостаје око милион прасади за тов. Због тога ће током ове године бити укинута царина на увоз товних прасића тежине до 50 килограма. Но, да ли ће ова мера произвести очекивани ефекат може се знати тек крајем године, када се подвуче црта и узму у обзир сва улагања, тврди Дејан Ивановић који у селу Моштаница крај Врања има фарму са 30-так товљеника.

Фармер Дејан Ивановић сматра да оваква мера јесте популарна, али је питање колико ће цена бити конкурентна. Што се тиче генетског материјала из увоза не сумња да је добар, али је поента приче да ли је то са економске стране оправдано. Питање је, каже, да ли је то што ћемо добити из иностранства паритетно у односу на оно што можемо да нађемо на нашем тржишту. Претпоставља да ће тај подмладак бити скупљи иако је ослобођен царине од 18 одсто.

 У министарству пољопривреде процењено је да ће фармери на тај начин добити квалитетан подмладак, који ће товити нашом храном и произвести месо за домаће тржиште. Са друге стране, држава ће тиме изгубити милијарду динара, али ће произвођачи бити на добитку. Ивановић каже да  то у овом тренутку није могуће проценити јер још увек не знамо колика ће бити цена подмлатка из увоза и колико ће бити цена прасића крајем фебруара, када су им цене најповољније.

Ивановић прецизира да је тренутна набавна цена прасади на нашем тржишту око 400 динара за килограм живе ваге. Очекује да ће крајем фебруара бити нешто нижа, јер је прошле године у то време цена била око 230 динара за килограм. Тако да нећемо моћи да кажемо да смо успели, ако само ове године добијемо смањење у смислу ослобађања царине на увоз подмлатка. Прави подстицај би био ако се произвођачи боље позабаве тим проблемом и себи дају задатак да сами произведу подмладак, а не да очекују помоћ од државе, односно из увоза.

Највише прасића Србија увози са тржишта Европске Уније. Држава је такође ове године укинула и  посебну таксу, прелевман, од 8,7 динара  по  килограму за тов говеда и прасади, што би требало да допринесе и развоју говедарства. Иначе, у односу на десетогодишњи просек укупан број говеда у Србији мањи је за 5,1 одсто, свиња за 6 и по процената, коза  6,7 одсто и живине 9 и по процената. Једино је број оваца увећан за 1,8 одсто.

У непосредној близини Бујановца, селу Жужељица, пчелар Зарије Митић председник Удружења "Полен" из Бујановца има 140 кошница. По његовим речима, у овом крају највише је багремове паше и после пет година без меда, ове године је било и по десет килограма по кошници.

-Свака година је све тежа и тежа. Година 2016. је била далеко добра и након те године ово је прва година где смо остварили добит од меда - нагласио је Митић.

Пчеларска година се завршава у августу, када пчелари полако припремају пчеле за зиму.

-Током зиме, пчелама је потребан мир и тишина - нагласио је Митић.

Млади су у последње време заинтересовани за пчеларство.

-Сваке године обучим два до три млада пчелара и поклоним пет, шест кошница.

У општини Бујановац има три удружења пчелара, два су албанска, а једно је мултиетничко. Удружење "Полен" има 36 чланова и око 2.000 хиљаде кошница.

Сетва житарица је у пуном јеку и у оптималним роковима, а пшеницом ће бити засејано можда и више од 620.000 хектара, истакла је за РТС Сунчица Савовић из Удружења "Жита Србије". За сада је, каже, тешко проценити колико ће сетва бити скупља, али верује да ће ратари у сваком случају применити комплетне агротехничке мере. Потврдила је да су силоси пуни жита, али и да су мали изгледи да ће их се Србија због актуелних проблема решити у догледно време.

Извор: РТС

Откако је на њиви у Левосоју, надомак Бујановца, засадила 4.000 садница корнишона, Јелена Јовановић, практично не избија из свог засада зато што увек има нешто додатно да уради. Ово поготово откако су плодови стигли за бербу. Због тога је била принуђена и да ангажује још неколико жена из села како би на време обрала плодове и испоручила их на откупни пунк Земљорадничке задруге "Космај Аграр" у Жбевцу, са којом иначе, има уговор о овој производњи, а којим се обавезала да ће им у току производне сезоне испоручити 16 тона корнишона.

-Цена прве класе корнишона на откупном пункту је 100 динара, друга је 68, а трећа 15 динара по килограму и из тог разлога сам и ушла у ову производњу-прича Јовановићева.

А колико је у ствари ова производња тешка и колико она заправо не зна ништа о њој видела је тек када су се на њеним биљкама појавили први знаци пламењаче - пише Агроклуб.

-До тог тренутка могла сам да се носим са свим пропратним проблемима који су пратили процес производње почевши од сетве корнишона, па до садње, постављања система кап, по кап, подизања заперака корнишона на шпалир. Међутим, када се у цветовима биљака појавио трипс, а на листовима пламењача и када су почели да се суше ухватила ме паника.

Појави пламењаче током летњих месеци кумовали су временски услови, топли дани и прохладне ноћи, као и појава јутарње росе. Заштиту краставаца, према препоруци стручњака, практично треба почети након ницања после појаве првих листова, када треба користити фунгициде на бази активне материје пропамокарб - хидрохлорида, затим превентивне фунгициде на бази манкозеба, бакар из бакар - хидроксида.

У фази интензивног пораста биљке треба применити и локал - системичне фунгициде, превентивно пре првих симптома за заражавање. На почетку треба користити препарате са дужом каренцом, а како се приближава берба, фунгициде са краћом каренцом. Против пламењаче се треба борити и превентивним третманима, а примена ових препарата даје задовољавајуће резултате само уколико се примене пре првих зараза превентивно.

Захваљујући средствима који су јој препоручили људи који знају да се боре против пламењаче наша саговорница је успела донекле да опорави своје биљке и настави бербу. Лакнуло јој је када је видела да на биљкама расту нови заперци и појављују се цветови и то је био знак да се може надати новим количинама.Нажалост, њена борба са пламењачом траје и данас. Каже да јој велики проблем у свему томе ствара и њено неискуство, због чега они који познају овај посао умеју да је збуне појединим саветима, а који и те како лоше могу да се одразе на њену производњу.

Како да у свом засаду добије максималан принос наша саговорница добија савете и од Наде Лазовић Ђоковић, саветодавца за ратарство у врањској Пољопривредно саветодавној и стручној служби, која истиче да због високе цене ђубрива, али и осталог репроматеријала, не треба производњу препустити случају него ђубрење радити према анализи земљишта.

-Корнишони су топлољубиве биљке и не усвајају храну испод 16 Целзијусових степени, па испод ове температуре не треба ни ђубрити, а вода за наводњавање не треба да има ЕЦ вредност вишу од 1,5. Најефикаснији период за наводњавање је од шест сати ујутро до 15 и 30 поподне-каже Лазовић Ђоковић и додаје да се различити типови земљишта разликују по пропустљивости и задржавања воде па у складу с тим треба прилагодити количине воде потребне корнишонима. Песковита земљишта иловаста 1,0 - 1,5 литара по дужном метру, глиновита земљишта 1,3 - 2,0 литара по дужном метру.

Ђубрива која се користе за прихрану корнишона морају бити 100 одсто растворљива, иначе могу да зачепе капајуће траке. Већина ђубрива са изузетком оних која садрже калцијум и фосфор могу се мешати и користити за прихрану корнишона. Ђубрива која садрже калцијум морају се примењивати одвојено од осталих комплексних ђубрива која садрже фосфор.

-Треба пажљиво пратити недостатак или вишак хранива. Често се дешава да проблем није недостатак него то могу бити оштећења корена или висока температура. Недостатак азота дешава се најчешће на песковитим земљиштима или када користимо стајско ђубриво. Симптоми су жућкасто лишће и плодови, танка стабљика и мали број изданака.

Вишак азота, по њеним речима, карактерише тамно - зелено лишће, кратке интернодије, лоше заметање плодова и браон коренове длачице. Ако се ови симптоми запазе када се врши претерано заливанаје онда треба смањити исто и то постепено да не би смо проузроковли оштећења од претеране заслањености.

Први симптоми недостатка калијума се могу запазии на нижим листовима где се појављује жутило које је уочљиво на ивици листа. Нерватура остаје зелена. Прекомерна количина калијума или азота може утицати на смањење количине фосфора. Прекомерна количина калијума може подстаћи недостатак магнезијума и смањити принос.

-За правилан развој корнишона неопходни су различити елементи при чему је јако битан и њихов однос. Произвођачи нису обавезни да користе најскупља ђубрива, она могу бити јефтинија, најважније је да се у њима налазе сви потребни елементи у оптималним односима. Да би се то постигло могуће је комбиновати различите врсте и брендове - каже на крају за Агроклуб Лазовић Ђоковић.

Извор: АГРОКЛУБ

Министарство пољопривреде објавило је конкурс за расподелу средстава за набавку нове опреме за наводњавање, као и за ископ односно бушење бунара ради наводњавања.  Конкурс за подношење пријава отоворен је до 29. августа ове године.

Ова година показала је и у Европи и код нас да се без система за наводњавање не може рачунати на масовну и исплативу пољопривредну  производњу. Утолико је значајнији конкурс Управе за пољопривредно земљиште ресорног министарства, за набавку опреме за наводњавање, као и ископ бунара у исте сврхе. 

Право на коришћење средстава  за опрему набављену у овој години имају физичка и правна лица, као и предузетници. Средства могу користити и земљорадничке задруге, привредна друштва, средње стручне школе и научно истраживачке организације и институције, као и јединице локалне самоуправе. Подносилац пријаве мора бити уписан у регистар пољопривредних газдинстава у активном статусу као и у регистар парцела  на којима се поставља  опрема за наводњавање. Право на добијање  средстава подносилац пријаве може да оствари уколико не користи подстицаје и субвенције код других организација и институција.

Висина средстава која могу бити одобрена  износи до 60 одсто од вредности набављене опреме за наводњавање у овој години. За бушење бунара  одобрава се до 80 одсто вредности по дужном метру ископа бунара, односно до три хиљаде по дужном метру.То би максимално могло да износи до 180 хиљада динара. Искуства су показала да је најекономичније постављање система за наводњавање на земљиштима која су обједињена комасацијом, што је код нас учињено једино у Вртогошу. Конкурс за подношење пријава отворен је до 29. августа ове године.